Proizvodi

Pored toga što povrće ima pozitivno dejstvo na organizam, ono u isto vreme sadrži i hranljive materije koje se koriste u lečenju i prevenciji raznih zdravstvenih tegoba. Moj Baštovan se trudi da vam dostavi što više informacija koje se tiču poljoprivrednih proizvoda i lečenja raznih vrsta oboljenja povrćem.

Porodica Stanojević proizvodi razne vrste poljoprivrednih kultura kao što su: mlad luk (beli i crni), spanać, rani krompir, tikvice, krastavce, paradajz, papriku, kupus, karfiol, brokoli, praziluk, cveklu, zimsku rotkvu, peršun, paškanat, šargarepu, celer, lubenice, dinje, grašak, boraniju i kukuruz sećerac.

Pored navedenih poljoprivrednih kultura, porodica Stanojević se bavi uzgajanjem i stonog grožđa.

Spanać (Spinacea oleracea) – male je hranljive vrednosti, 100 g jestivog dela ima 31 kaloriju.
Spanać sadrži: hranljive materije (2,86 g belančevina, 3,63 g ugljenih hidrata), 0,39 g masti, mineralne soli (840 mg kalijuma, gvožđa, fosfora, kalcijuma, natrijuma) i vitamine (A, B1, B2, B3, B9 i C), 0,1-0,2 mg hlorofila i 2,20 g biljna vlakna.
Zahvaljujući betakarotenu, hlorofillu i vitaminu C deluje kao antioksidans. Pronađeno je 13 različitih flavonoida koji imaju antioksidativno i antikancerogeno dejstvo. Prirodan je izvor lepote i prevencije protiv starenja.

Sastav:
Spanać sadrži u sebi malo kalorija, a mnogo korisnih sastojaka. Navešćemo samo neke od glavnih sastojaka koje sadrži spanać:

bakar, beta-karoten, biljna vlakna, vitamin A, vitamine B, vitamin C, vitamin E, vitamin K, gvožđe, zeaksantin, jod, lutein, kalcijum, kobalt, magnezijum, mangan, natrijum, oksalna kiselina, folna kiselina, fosfor, cink, celuloza.

Spanać u sebi sadrži veoma male količine belančevina i ugljenih hidrata.

Korišćenje:
Spanać se koristi kao bareno povrće, dodatak čorbama, dodatak za spravljanje soseva, dodatak pecivu (pite, burek, proja…), ali se može koristiti i presan.

Ne preporučuje se dugo čuvanje spanaća u frižideru niti u zamrzivaču, jer stajanjem gubi deo svojih hranljivih sastojaka.

Dejstvo:
Spanać sadrži dosta lekovitih sastojaka, a malo kalorija, i kao antioksidans povoljno utiče na lečenje nekih bolesti i tegoba:

alergije, anemija, bolesti zuba i usne duplje, bolesti očiju, bolesti srca i krvnih sudova, bronhitis, glavobolja i umor, dermatitis, degeneracija mišića, depresija, dijabetes,
dijetalna ishrana, ekcem, karcinom prostate, kožne bolesti, makularna degeneracija, moždani udar, neke vrste raka, neplodnost, opadanje kose, oporavak trudnica, osteoartitis, osteoporoza, povoljno deluje na rad jetre, protiv zgrušavanja krvi, regulisanje krvnog pritiska, reguliše rad mokraćnih puteva, reguliše rad organa za varenje, regulisanje prekomerne težine, svrab, stres, trudnoća, uganuća i istegnuća, herpes, celulit, čirevi i bubuljice, šlog.

Brokoli, brokula (Brassica olearacea L., var. silvestris) – slična je karfiolu. Gornji deo biljke ima cvetnu glavu sastavljenu od mnoštva manjih “cvetića”. Glava je najčešće tamnozelene ili plavkastozelene boje, a sreću se sorte: žute, ljubičaste ili bele boje. Glavica se odseca od stabljike tako da u donjem delu glavice ostanu pojedini listovi. Brokoli je male kalorijske vrednosti, 100 g hranljivog dela sadrži 28 kalorija. Sadrži male količine proteina, ugljenih hidrata i masnoće. Ima velike količine hlorofila u jestivom delu i 2,7 g vlakna. Ima značajne količine minerala (373 mg kalijuma, 105 mg kalcijuma, 24 mg magnezijuma i 42 mg fosfora, željeza, cinka i natrijuma). Sadrži bogatstvo vitamina: 143 μg A, B1, B2, B6, B9, 115 mg C i E.. Među značajne sastojke ubrajaju se i raznovrsne biljne materije: flavonoidi, indoli, izotiocinat, enzimi, (naročito rutin, moćni antioksidans), koji imaju zaštitnu ulogu u organizmu. Brokoli sadrži svih dvanaest antikance- rogenih supstanci (posebno sulforafan). Takođe, sadrži i materije koje štite od pojave arterioskleroze i povišenog krvnog pritiska.

Sastav:
Brokoli raste kao karfiol i najčešće je tamnozelene boje, u obliku cvasti sa mnogo buketića, a u sebi sadrži sledeće hranljive sastojke:

biljna vlakna, vitamin C, vitamin A, kalijum, kalcijum, lutein, magnezijum, sulforafan, ugljene hidrate, folnu kiselinu, fosfor.

Korišćenje:
Brokoli se u ishrani koristi sirov (kao salata…), kuvan (supa ili čorba bez mesa ili sa mesom), ili kao začin. Interesantno je da je kuvani brokoli hranljiviji od presnog. Pored cvasti, koriste se i stabljike. Pošto sadrži malo kalorija a mnogo korisnih sastojaka, brokoli se preporučuje u dijetalnoj ishrani, ali je povoljan i u ishrani trudnica.

Dejstvo:
Budući da brokoli sadrži dosta lekovitih materija i antioksidanskog je dejstva, dokazano je da veoma povoljno deluje na organizam u borbi protiv sledećih bolesti:

alergija, anemija, anksioznost, artritis, astma, bolesti zuba, bolesti srca, bolesti usne duplje i ždrela, depresija, ekcem, impotencija, istegnuća mišića i legimenata, katarakta oka, lečenje raka, makularna degeneracija, menopauza, neplodnost, nesanica, osteoporoza, perimenopauza, PMS, prehlade i grip, problemi sa kožnim bolestima, problemi sa kosom, regulisanje krvnog pritiska, regulisanje prekomerne težine, sinuzitis, sprečavanje raka, stres, uganuća, hipertireoza, šećerna bolest, šlog.

Praziluk (Allium porrum L.) – ima veoma velike kulinarske mogućnosti. Male je hranljive vrednosti, 100 g jestivog belog dela ima 37 kalorija.
Sadrži oko 89% vode, jestive materije (ugljene hidrate, belančevine, masnoće), mineralne soli (najviše kalijuma, fosfora, magnezijuma, natrijuma, gvožđa, cinka i kalcijuma). Osim navedenih sadrži i druge oligo i mikroelemente.
Po bogatstvu minerala izjednačen je od nekih autora sa poznatim mineralnim vodama. Sadrži vitamine (A, B1, B2, B6, nijacin, E, C i mnoge druge) i biljna vlakna. Pored hranljivih sastojaka, praziluk sadrži još i etarska ulja koja sadrže sumpor, sluz, pektin i flavonske heterozide.

Lekovita svojstva:
Zbog sadržaja eteričnih ulja i sumpora praziluk oslobađa šlajm kod kašlja. Inulin i pektin pozitivno utiču na rad žuči. Obiluje hranljivim i lekovitim materijama – sadrži veliku količinu mineralnih materija i vitamin C, kao i eterična ulja sa sumporom.
Ta ulja deluju blagotvorno na disajne organe, organe za varenje, bubrege, jetru, krv i krvne sudove. Ujedno od tih ulja potiče i miris praziluka, koji je prilično specifičan i mnogim ljudima odbojan. Kod upotrebe praziluka preporučuje se korišćenje i bele stabljike i zelenog lišća. Dejstvo praziluka Kod povećane štitnjače preporučuju se tople obloge od kuvanog praziluka. Praziluk pomaže kod iskašljavanja, smiruje kašalj i blagotvorno deluje na promuklost, upalu pluća i astmu. Smanjuje povećanu količinu mokraćne kiseline, holesterola i masnoće u krvi. Praziluk poboljšava cirkulaciju krvi i pomaže kod arteroskleroze i upale vena. Poboljšava apetit i podstiče rad sistema za varenje i creva.

Karfiol, cvetača (Brasica oleracea, var. botrytis) – zeljasto je kupusno povrće, prijatnog delikatesnog ukusa.
Velike je hranljive, a male kalorijske vrednosti. 100 g jestivog dela ima 25 kalorija. Za ishranu se upotrebljava cvet zbijen u glavicu i lisće.
Karfiol sadrži: 2,48% proteina, 0,43% bilja ulja, 1,21% šećera, mineralne soli 0,83% (kalijum, kalcijum, fosfor, sumpor, gvožđe). Ima puno vitamina C 69 mg% i folnu kiselinu. Celuloze ima 0,91%, a suve materije 9,11%.
Lekovita svojstva: vlakna sadržana u karfiolu usporavaju razmenu šećera. Kontraindikacije: teže se vari i nije prikladan za ishranu ljudi koji boluju od crevno­želudačnih bolesti, jer sadrži mnogo celuloze.

Sastav:
Karfiol je sličan brokoliju, a u sebi sadrži sledeće hranljive sastojke:

beta-karoten, biljna vlakna, biljne masti, biotin, vitamin A, vitamin C, gvožđe, glukozu, enzime, izotocijanate, indole, kalijum, kalcijum, lutein, proteine, sulforafan, sumpor, ugljene hidrate, fitonutrijata, folnu kiselinu, fosfor, celulozu.

Korišćenje:
Karfiol se u ishrani koristi sirov (kao salata…), kuvan (supa ili čorba bez mesa ili sa mesom), pohovan, kao dodatak jelima (supi), ali i ukiseljen, kao zimska salata (turšija)… Pored cvasti, koriste se i stabljike. Pošto sadrži malo kalorija, a mnogo korisnih sastojaka, karfiol se preporučuje u dijetalnoj ishrani, ali je povoljan i u ishrani trudnica.
U ishrani se koristi cvast i lišće zato što imaju najviše korisnih sastojaka. Za dijetalnu ishranu je povoljan pošto se teže vari, pa drži sitost. Karfiol nije pogodan za osobe koje boluju od crevnoželudačnih bolesti.
Pošto je osetljiv, karfiol se može ubran čuvati nekoliko dana van frižidera, a i u frižideru samo nekoliko dana.

Dejstvo:
Uzimajući u obzir da karfiol sadrži dosta lekovitih materija i antioksidanskog je dejstva, dokazano je da veoma povoljno deluje na organizam u borbi protiv sledećih bolesti:

alergija, anemija, artritis, astma, bolesti disajnih organa, bolesti zuba, bolesti srca, bolesti usne duplje i ždrela, depresija, ekcem, impotencija, istegnuća mišića i legimenata, lečenje raka, menopauza, multipleks skleroza, nedostatak apetita, neplodnost, nesanica, nestabilan krvni pritisak, osteoporoza, prehlade i grip, problemi sa kosom, problemi sa metabolizmom, problemi sa nivoom holesterola u krvi, problemi sa povredama kože i kožnim bolestima, problemi sa prostatom, problemi u trudnoći, povećana telesna težina, sinuzitis, stres, uganuća, hemoroidi, šećerna bolest, šlog.

Beli kupus – male je energetske vrednosti, 100 g jestivog dela ima svega 24 kalorije.
Prosečno sadrži: 92,5% vode, 1,2% proteina, 0,18% masti, 4,4% ugljenih hidrata, 2,3% celuloze i 0,14 mg pantotenske kiseline. Od minerala sadrži: 47 mg kalcijuma, 23 mg fosfora, 246 mg kalijuma, 18 mg natrijuma, 15 mg magnezijuma, gvožđe, sumpor, zatim bakar i cink. Od vitamina sadrži: 42 mg vitamina C, 126 IU provitamia A, B1, B2, PP i naročito vitamin K i E. Kalcijum i fosfor u kupusu su u vrlo povoljnom odnosu i gotovo se potpuno iskorištavaju.
Lekovita svojstva: sok od svežeg kupusa deluje antiseptično, uspešno leči čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, upalu debelog creva, jača odbrambeni sistem organizma, održava biološku ravnotežu organizma i njegovu odbranu od raznih bolesti, deluje povoljno na zaceljivanje rana, preventivno pomaže kod prehlada i kašlja. Zbog sadržaja tartronske kiseline usporava pretvaranje šećera i ostalih ugljenohidrata u mast.
Posebna napomena: da bi se sprečio gubitak dragocenih sastojaka prilikom kuvanja, svež kupus treba staviti u vruću umesto u hladnu vodu.

Sastav:
Kupus raste kao prizemna biljka sa jakim korenom i okruglom lisnatom glavicom iznad zemlje, sadrži malo kalorija a dosta hranljivih sastojaka:

belančevine, bakar, beta-karoten, biljna vlakna, biljne masti, vitamin A, vitamine B1, vitamin C, gvožđe, glukosinolat, zeaksantin, lutein, kalijum, kalcijum, karotenoid, magnezijum, proteine, sumpor, tartonsku kiselinu, ugljene hidrate, folnu kiselinu, fosfor.

Korišćenje:
Kupus se u ishrani koristi sirov, kiseo ili kuvan sa raznim dodacima. Kupus ne treba dugo kuvati jer se onda gubi njegovo korisno dejstvo. Za lečenje čireva, bubuljica i nekih kožnih oboljenja ili modrica listovi kupusa koriste se i kao obloge za bolno mesto. Protiv kašlja kupus se koristi kao obloga koja se stavlja na grudi.

Dejstvo:
Kupus sadrži dosta lekovitih materija i ima antioksidansko i antiseptičko dejstvo, jača imunitet i povoljno deluje protiv sledećih bolesti i tegoba:

artritis, bolesti srca i krvnih sudova, bronhitis, giht, glavobolja, ekcem, istegnuća mišića i legimenata, lečenje raka dojke, makularna degeneracija, malokrvnost, mamurluk, modrice, osteoporoza, plućne bolesti, povišeni holesterol, prehlade i kašalj, proširene vene, kožne bolesti, rak debelog creva, regulisanje krvnog pritiska, regulisanje prekomerne težine, regulisanje varenja, rektalni rak, rak prostate, reuma, skorbut, stres, uganuća, hormonski karcinom, upala debelog creva, čirevi i bubuljice, čir na dvanaestopalačnom crevu, čir na želucu, šlog.

Celer (Apium graveolens) – koristi se koren, lišće i drške koji imaju potpuno ista svojstva. Cela biljka je hranljiva, blago stimulativna i jača organizam. Koristi se kao hrana i začin, sveži listovi se dodaju raznim salatama. Ubraja se u najhranljivije povrće. Sadrži oko 1,10% etarsko i masno ulje, glikozide, flavonoide i furanokumarine. Naročito je bogat mineralima i vitaminima. Od minerala sadrži: veliki procenat kalijuma, natrijum, kalcijum, fosfor, bakar, hlor, jod i drugih mikroelemenata. Glavni sastojak ulja je limonen i alkaloid apin. Od vitamina, osim vitamina C sadrži karoten, gotovo sve vitamine grupe B, vitamin K i E.
Lekovita svojstva: koristi se sa ostalim lekovitim biljem kao diuretik, za poboljšanje apetita i bolje varenje. Deluje umirujuće. Snižava krvni pritisak, čisti jetru, normalizuje nivo šećera u krvi. Preporučuje se kod reume, artritisa, upale mokraćnih puteva, kod celulita (posebno kad se uzima celerov sok, ali strogo po uputstvu recepture).

Sastav:
Celer ima malu energetsku vrednost, pa je pogodan za dijetalnu ishranu, ali je zato bogat mineralima, vitaminima i drugim korisnim sastojcima.
Celer sadrži hranljive i korisne satojke u korenu, stablu i listovima:

belančevine, vitamin C, vitamin B1, vitamin B2, vitamin PP, vitamin E, gvožđe, eterična ulja, karotin, kalijum, kalcijum, natrijum, ugljene hidrate, hlor.

Korišćenje:
Celer je gotovo nezamenjiv sastojak u pripremi domaće supe ili čorbe s mesom. Pored toga što jelu ili supi daje odličan prepoznatljiv ukus, celer sadrži hranljive materije, pa njima obogaćuje i tečnost u kojoj se kuva.
Da bi u jelu koje pripremamo i samom celeru ostalo što više korisnih sastojaka, celer se stavlja u vrelu vodu i kratko kuva. Obično se pri pripremi jela uz celer dodaje i peršun kako bi ukus bio potpun.
Celer se sirov koristi za pripremanje salate, ali veoma brzo potamni u prisustvu vazduha, pa zato treba da se poprska limunovim sokom ili sirćetom.

Dejstvo:
Utvrđeno je da celer i jela od celera pomažu u lečenju mnogih bolesti i tegoba:

reumatizam, vrtoglavica, visok krvni pritisak, glavobolja, migrena, giht, gojaznost, katar pluća, nadutost, zatvor, grčevi u grudima, bolesti želuca, kamen u bubregu, kamen u bešici, kamen u žuči, smanjeni apetit, avitaminoza, otežano mokrenje, malokrvnost, dijabetes, problemi sa varenjem, mamurluk, problemi sa jetrom, nervoza, reumatoidni artritis, neke vrste raka, problemi sa nervima, kašalj.

Veoma je lekovita smesa celera i meda ako se uzimaju dve do tri kašičice dnevno.
Celer ili sok od celera deluju lekovito i u obliku obloga ili premaza bolnih mesta za razna kožna oboljenja.
Oprez u korišćenju veće količine celera u ishrani nalaže se trudnicama i pacijentima obolelim od hroničnih bolesti bubrega, pa se pre upotrebe treba posavetovati sa lekarom.

Cvekla, cikla (Beta vulgaris L ssp. esculenta) – koristi se zadebljali okrugli ili izduženi koren i mlado lišće. Prijatnog je ukusa i crvenkaste boje. Male je hranljive vrednosti, oko 40-45 kalorija i lako se vari.
Sadrži: 88% vode, hranljive materije (1,7 % belančevina, 9,5% ugljenih hidrata, 0,1% masti i 0,9% celuloze); mineralne sastojke, ukupno čak 1% (345 mg kalcijuma, 62 mg natrijuma, 35 mg kalijuma, 0,8 mg gvožđa, 44 mg fosfora, magnezijum, jod, fluor, mangan, bakar, sumpor, brom, litijum, rubidijum, cezijum i stroncijum), vitamine u cvekli nema mnogo: 0,02 mg B1, 0,05 B2, 10 mg vitamina C i 0,04 mg PP, karotina i nijacina.
Lekovita svojstva: veoma je lekovita, blagotvorno deluje na organizam i povećava njegovu otpornost na infekcije respiratornog sistema. Idealno deluje na snaženje fizičkih ili iscrpljenih osoba. Lekovitom je čine betanin i betain, glutaminska i asparganska kiselina (veoma važne za funkciju mozga i nerava). Antocijan je obojena crvena materija koja u sebi sadrži veliku količinu gvožđa. Cveklin sok povoljno utiče na obnavljanje krvi, otklanja smetnje u krvotoku, reguliše krvni pritisak (naročito nizak), suzbija tumor. Podstiče lučenje mokraće i razmenu materija, reguliše rad želuca i creva, jača jetru, podstiče lučenje žuči. Umirujuće deluje na nervni sistem. Pogodna je u lečenju nadbubrežne žlezde. Pije se sirovi sok cvekle.
Preporučuje se u lečenju osteoporoze. Ne smeta osobama sa poremećenom želudačnom kiselinom.

Sastav:
Cvekla u svom korenu sadrži mnoge korisne sastojke i supstance:

antocijan, bakar, belančevine, betain, betanin, biljna vlakna, biljne masti, brom, vitamine B1, B2 i B12, vitamin C, gvožđe, jod, kalijum, kalcijum, kobalt, litijum, magnezijum, mangan, natrijum, oksalnu kiselinu, prirodni šećer, rubidijum, selen, stroncijum, sumpor, ugljene hidrate, fluor, folnu kiselinu, fosfor, hrom, cezijum, cink.

Lekovito dejstvo:
Cveklu treba koristiti u sledećim slučajevima kao lek ili kao pomoćno sredstvo:

anemija, arterioskleroza, bolesti grla i nosa, bronhitis, grčevi u želucu, grip i prehlada, gojaznost, degenerativne bolesti, depresija, ekcem, za jačanje zglobova, za normalan rast, za poboljšanje koncentracije, zatvor, impotencija, infekcije kože, jačanje imuniteta, kod poremećenog metabolizma, kašalj i kijavica, leukemija, malarija, malokrvnost, može se koristiti kao diuretik, neke vrste raka, neplodnost, nervoza, nesanica, održava krvne sudove, opadanje kose, osteoporoza, podstiče rad jetre, popravlja krvnu sliku, povećan nivo holesterola, prevencija bolesti organa za varenje, problemi sa krvnm pritiskom, problemi sa radom jetre, problemi sa kožnim bolestima, problemi sa kostima i zubima, protiv zanoktica, protiv starenja, problemi u trudnoći, razne infekcija, reuma, reumatoidni artritis, sinuzitis, sindrom nadraženih creva, suzbija bakterije i virusi, srčane bolesti, upale organa za disanje, pospešuje rad žuči, želuca i creva, utiče na obnavljanje krvi, celulit, šlog.

Korišćenje:
Koren cvekla se koristi u ishrani tokom cele godine kao svež, kuvan ili konzerviran kiseljenjem, a često se koristi i sok od cvekle.
Cvekla se najviše koristi za dijetalnu ishranu jer sadrži malo kalorija, a organizmu nadoknađuje potrebne korisne materije.

Dejstvo:
Iz navedenih podataka može se zaljučiti da cvekla treba da se koristi kod mnogih zdravstvenih problema kao salata ili kao dodatak ishrani. Naročito se pokazala kao korisna u dijetalnoj ishrani bolesnika ili u dijetama protiv gojaznosti. Veoma povoljno deluje na mozak i nervni sistem.
Upozoravamo da cveklu ne treba koristiti ukoliko postoji kamen u bubregu.

Krastavac (Cocumis sativus L.) – sočni su, prijatnog i osvežavajućeg ukusa. Oni imaju najmanju energetsku i hranljivu vrednost, svega 10-14 kalorija na 100 g. Sadrže oko 95% vode, 0,6% proteina, 0,1% masti, 3,2% ugljenih hidrata, šećera i sluzi. Sadrže veoma važne minerale: 173 mg kalijuma, oko 16 mg kalcijuma, 30 mg fosfora, 0,8 mg gvožđa, natrijuma, magnezijuma, joda (organizam ga lako usvaja) i mangana. Bogati su vitaminom A, skoro svim vitaminima grupe B i vitaminom C (11 mg u 100 g).
Lekovita svojstva: zbog velike količine kalijuma eliminišu višak tečnosti i štetnih otpadnih materija iz organizma, protiv bolesti želuca i creva, upale kože, svraba, ujeda insekata, kod lečenja mokraćnih kanala, čišćenje krvi, boljeg rada bubrega, spoljnih hemoroida, za ulepšavanje i osveženje lica.

Sastav:
Krastavac sadrži veliku količinu vode pa je pogodan za dijetalnu ishranu, kao diuretik i za čišćenje organizma, ali sadrži i značajne lekovite sastojke:

belančevine, biljna vlakna, biljne masti, biljne hormone, vitamine B, vitamin PP, vitamin C, gvožđe, glukozu, enzime, eterična ulja, jod, kalijum, kalcijum, karotin, mangan, mineralne soli, natrijum, organske kisline, silicijum, ugljene hidrate, fermente, fosfor, hlor, cink.
Kao lek, koristi se plod krastavca, obloge od svežeg krastavca, obloge od suvog krastavca, sok od krastavca…

Krastavac u ishrani:
Krastavac se koristi za ljudsku ishranu više hiljada godina (Kina, Indija, Egipat, Stari Rim…). On ima relativno veliku biološku vrednost i malu energetsku vrednost, što ga čini gotovo nezamenljivim u svim dijetama.
Krastavac se koristi najviše svež za salate i ukiseljen za zimske salate. Kao lek se koristi i tako što se osušen čuva za kasnije pravljenje obloga. U ishrani ga ne treba soliti, jer se tako gube hranljivi sastojci. Najzdraviji je zreo krastavac (niti potpuno zelen niti prezreo), a mogu ga koristiti za ishranu i deca i trudnice.
Krastavac se veoma mnogo koristi i u kozmetici za razne maske i obloge (za ulepšavanje, za zaštitu kože, protiv bora, protiv opekotina, protiv podočnjaka…). Pored toga, od njega se pravi tonik za kožne bolesti, kao i mnogi savremeni kozmetički preparati.

Lekovita dejstva:
Krastavac sadrži dosta lekovitih materija i veoma povoljno deluje na organizam kada su u pitanju:

akne, alergije, anemija, bolesti želuca, bolesti srca i krvnih sudova, bronhitis, glavobolja, gorušica, gubitak pamćenja, dermatitis, ekcem, impotencija, koprivnjača, mamurluk, nadimanje, nastanak šećerne bolesti, neplodnost, pad imuniteta, povišena temperatura, prevencija bolesti organa za varenje, prehlade i grip, problemi sa kosom i noktima, problemi sa bubrezima i mokraćnim kanalima, problemi sa crevima, problemi sa kožom, problemi sa krvnim pritiskom, problemi sa metabolizmom, problemi sa očima, problemi u trudnoći, protiv opekotina od sunca, protiv promrzlina, protiv bora na licu, protiv celulita, razne infekcija, reuma, skorbut, stres, uganuća i istegnuća, ujedi insekata, upale kože i svrab (osip), hemoroidi, herpes, hronični umor, čirevi.

Paprika (Capsicum annuum L.) – grmoliko razgranata zeljasta biljka. Postoje različite vrste i oblici paprike. Plodovi mogu biti okrugli (paradajz paprika), izduženi (babura), vretenasti (rogulja). Nedozreli plodovi su tamno-zeleni, svetlozeleni do zelenkastožuti, različite veličine od 2 do 20 i više cm. Prema ukusu može biti slatka, srednje ljuta i ljuta. Ljuta papričica (čili ili kajenska paprika) ima naziv Capsicum frutescens. Relativno je svarljiva, hranljiva, začinska, dijetska i lekovita namirnica, koja je danas nezamenljiva u kulinarstvu.

U mnogim jelima se koristi kao glavni sastojak, nezamenljivi dodatak ili samo začin. Ljutinu ljutih papričica i niz blagotvornih dejstava daje alkaloid kapsaicin (oko 0,20%), još sadrži masne kiseline, flavonoide, vitamine A, B, C, karotin, eterična ulja i šećer. Kapsaicin se nalazi u žilicama (placentama) i semenu, njegov unos podstiče lučenje sokova za varenje. Crvena boja potiče od karotina (provitamina A) i antocijana. Paprike crvene boje, zreliji, mesnatiji i krupniji plodovi imaju veću energetsku i nutritivnu vrednost od paprika žute i zelene boje. 100 g sveže crvene babure daje 42 kalorije. Sadrži 89% vode, ukupna količina mineralnih sastojaka iznosi 700 mg. Zelena sveža paprika ima 28 kalorija, a ukupna količina mineralnih sastojaka je 500 mg. Paprika sadrži vitamine (60 mg B1, 30 mg B2, B6, nijacin i vitamin E). 100 g jestivog ploda sadrži: ugljene hidrate – šećere (glukozu i fruktozu), masnoće (biljno ulje), organske kiseline, celulozu. Bogata je mineralima (gvožđem, kalijumom, natrijumom, magnezijumom, fosforom, sumporom, hlorom). Najveći je prirodni izvor vitamina C (od 100–250 mg, 3-4 puta bogatiji od limuna i narandže) i P (citron). Oba ova vitamina su u najpovoljnijem odnosu u prirodnom obliku. Vitamin P štiti vitamin C od propadanja tako da se veoma dugo može održati bez promene. Najveća količina vitamina C koncentrisana je oko peteljke, zato treba odstraniti što manju površinu. Osim toga je vrlo bogata balastnim materijama.

Kontraindikacije: prekomerni unos ljute paprike može da dovede do pojave gastritisa, povećanja kiseline u želudačnom soku, zapaljenja bubrega, zatvora i hemoroida.
Lekovita svojstva potiču od njenog složenog hemijskog sastava. Otvara apetit, pomaže varenju, štiti od kardiovaskularnih i gastrointestinalnih bolesti, dezinfikuje i smanjuje loš holesterol. Vitamin P je najbolje sredstvo za jačanje zidova sitnih krvnih sudova (kapilara), za održavanje njihove elastičnosti. Kapsaicin leči glavobolju u predelu oko slepoočnica i očiju. Vitamini C i P zajedno utiču na širenje krvnih sudova odnosno smanjuju povišeni krvni pritisak i poboljšavaju protok krvi. Ljute papričice sprečavaju zgrušavanje krvi (koagulaciju) produženjem vremena. Paprika ima i afrodizijačko svojstvo, pa je nazivaju “vijagrom siromašnih”. Kontraindikacije: preterana upotreba ljute papričice može izazvati gastroenteritis i oštetiti jetru. U trudnoći izbegavati terapeutske doze ljute papričice. Seme ove paprike može biti toksično pa ga ne treba koristiti.

Sastav:
Paprika nema veliku energetsku vrednost, pa je pogodna za dijetalnu ishranu, ali je zato bogata mineralima, vitaminima i drugim korisnim sastojcima. Plod sadrži oko 89% vode.

Paprika sadrži hranljive, lekovite i druge korisne satojke:

beta-karoten, vitamin A, vitamin B1, vitamin B2, vitamin B6, vitamin E, vitamin C, gvožđe, glukozu, eterična ulja (najviše u semenu), zeaksantin, kalijum, kapsacin, karotin, lutein, monosaharide, natrijum, pantotinsku kiselinu, saharozu, ugljene hidrate, folnu kiselinu, fosfor, fruktozu, citrin.

Korišćenje:
Najbolja i najbogatija korisnim sastojcima svakako je sveža paprika, pa se takva i najviše preporučuje za ishranu.
Sastojci u paprici deluju na ljudski organizam kao: antidepresiv, afrodizijak, antireumatik, antiseptik i diuretik.
Zanimljivo je da paprika ima mnogo više vitamina C nego limun i narandža. U 100 grama paprike ima od 100 mg do 250 mg vitamina C.

Dejstvo:
Sirova paprika i jela od paprike pomažu u lečenju mnogih bolesti i tegoba:

avitaminoza, alergije, angina pektoris, anemija, astma, arteroskleroza, bolesti želuca, bolesti zuba, grla i ždrela, bronhitis, prehlade i grip, visok krvni pritisak, gojaznost, dijabetes, zatvor, impotencija, imunodeficijencija, infektivna oboljenja, infarkt, jačanje imunološkog sistema, katarakta, kašalj, kriptoksantin, makularna degeneracija, mamurluk, nadutost, neke vrste raka, neplodnost, opadanje kose, osteoartitis, osteoporoza, otežano mokrenje, povišeni nivo holesterola, problemi sa varenjem, problemi sa želucem, problemi sa nervima, problemi sa krvnim sudovima, problemi sa cirkulacijom, reumatizam, reumatoidni artritis, sinuzitis, smanjeni apetit, starosno slepilo, hemoroidi, šlog.

Tikva, tikvica (Lagenaria vulgaris) – najstarije su kulturne biljke, povrće različitih oblika, boja i mogućnosti primene u ishrani. Meso tikava i semenki je veoma zdravo i ukusno. Meso tikava je male hranljive vrednosti, 100 g jestivog dela ima oko 20 kalorija. Sadrži hranljive materije (belančevine, ugljene hidrate, masti, celulozu), mineralne soli (kalcijum, fosfor) i vitamine (A i C). Izuzetno je bogata vodom. Tikvice imaju veću primenu u ishrani nego rođake bundeve.

Lekovita svojstva:

povoljno utiče na izlučivanje mokraće, pa se preporučuje u dijetoterapiji osoba koje boluju od reumatizma, zapaljenja bubrega i mokraćne bešike. Tikvice deluju ublažavajuće i smirujuće, imaju blago protivupalno dejstvo, pa su pogodne u ishrani bolesnika koji boluju od zapaljenja tankog creva. U svim ovim slučajevima uzima se kao kuvana ili pečena ili kao isceđen sok. U vidu kompota, uzeta ujutro na prazan želudac, deluje kao sredstvo protiv zatvora.

Semenke tikava sadrže:

proteine, masti, šećer, mineralne materije (kalcijum, kalijum, magnezijum, gvožđe, cink), vitamine B i C, karotin, tokoferol, organsku kiselinu i smolaste materije. Semenke pomažu u lečenju prostate i slabosti bešike i kao lek protiv glista. Sirove, prepečene ili umešene semenke u hleb, daju finu aromu koja podseća na orah.

Paradajz (Solanum lycopersicum L.) – male je hranljive vrednosti. Količina od 100 g jestivog dela ima 23 kalorije. Izuzetno je bogat likopenom. Plod je crvene boje, sočan i aromatičan. Od osnovnih sastojaka sadrži: 94% vode, 1 g proteina, 0,2 g masti i 4,4 g ugljenih hidrata (fruktoze, glukoze i saharoze). Od minerala su zastupljeni: 274,8 mg kalijuma, 24,8 mg fosfora, 12,2 mg kalcijuma, 10,5 mg magnezijuma, 3 mg natrijuma, 0,5 mg gvožđa, 0,2 mg cinka, 0,1 mg bakra i sumpora). Od vitamina sadrži: (100 µg vit.A, 0,055 mg B1, 0,042 mg B2, 0,105 mg B6, 0,61 mg PP, 22,7 mg C, 0,3 mg E i K vitamina. Od ostalih materija ima: organske kiseline (jabučna i limunska), likopen, celuloza i pektin. Crvena boja paradajza potiče od likopena, biljnog pigmenta rastvorljivog u mastima (pripada familiji karotena). Karotenoidi najčešće mogu biti: žućkasti, narandžasti i crveni. Nalaze se u povrću i voću. Paradajz je glavni izvor likopena, moćnog antioksidansa i antiancerogene supstance.

Lekovita svojstva:
povečava otpornost organizma, blagotvorno deluje na regulisanje metabolizma, pospešuje izlučivanje vode iz organizma, nesoljeni snižava povišeni krvni pritisak. Preporučuje se malokrvnim osobama, srčanim bolesnicima, reumatičarima. Mogu ga koristiti i dijabetičari, a zbog visokog sadržaja kalijuma preporučuje se i srčanim bolesnicima. Likopen poseduje višestruko blagotvorno dejstvo na ceo organizam, smatra se ubicom raka. Pripada grupi karotenoida (kao što su beta-karoten i lutein). Rastvorljiv je u mastima. Likopen ima tedenciju taloženja u tkivima, pre svega u prostati, jetri i nadbubrežnoj žlezdi. Povećanje nivoa likopena u tkivima smanjuje oksidativna oštećenja bioloških sistema. Naročito likopen sa ostalim oksidansima vezuju slobodne radikale i zajednički neutrališu njihove štetne efekte. Likopen pomaže u snižavanju štetnih efekata holesterola i triglecirida, u čelijama masnog tkiva, ima zaštitni efekat u nastanku ateroskleroze, infarkta srca i poboljšava ukupni antiaksidativni status celog organizma. Veoma je značajan u prevenciji bolesti, malignih promena u želucu, debelom crevu, grliću materice, čuva zdravlje i održava vitalnost celog organizma. Posebna napomena: Ni nezreli ni prezreli paradajz nije za upotrebu. Peteljka i produžetak lože sadrže solanin koji je štetan po zdravlje. Treba dobro očistiti paradajz sa spoljne (peteljka, listovi) i unutrašnje strane (zelena loža i krakovi) od pomenutih delova.

Sastav:
Paradajz raste kao stabljika sa crvenim plodovima okruglastog oblika. Ima malo kalorija, a dosta hranljivih sastojaka:

belančevine, beta-karoten, biljna vlakna, biljne masti, vitamin A, vitamine B, vitamin C, vitamin D, vitamin K, gvožđe, zeaksantin, likopen, kalijum, kalcijum, karotenoid, lutein, magnezijum, mineralne soli, natrijum, proteine, ugljene hidrate, kofeinsku kiselinu, hlorogensku kiselinu, ferulinsku kiselinu, flavonoid, fosfor.

Pored toga, paradajz u manjim količinama sadrži: bakar, mangan, bor i kobalt.

Korišćenje:
Paradajz se u ishrani koristi sirov (kao salata…), kuvan (supa ili čorba), pržen, kao pire ili kao dodatak kuvanim jelima. Sve više se koriste sok od paradajza, konzervirani paradajz (u flašama), kašasti paradajz, kečap za prelive i sosove. U toku zime se koristi paradajz konzerviran na razne načine: Paradajz se u ishrani koriste sirov (kao salata…), kuvani (supa ili čorba), prženi, kao pire ili kao dodatak kuvanim jelima. Sve više se koriste sok od paradajza, kašasti paradajz kao i kečap za prelive i sosove. U toku zime se koristi paradajz konzerviran na razne načine: konzervirani paradajz (u flašama), kiseo u teglama, kiseo sa drugim povrćem… Paradajz se preporučuje za jačanje odbrambenog sistema organizma, ali i za dijetalnu ishranu zbog toga što je hranljiv a niskokaloričan. Za lečenje čireva, bubuljica i nekih kožnih oboljenja kriške paradajza koriste se kao obloge za bolno mesto.

Dejstvo:
Paradajz u sebi sadrži dosta lekovitih materija, ima antioksidansko i antiseptičko dejstvo, čistač je organizma i diuretik. Dokazano je da veoma povoljno deluje u borbi protiv sledećih bolesti:

alergija, anemija, artritis, astma, bolesti srca i krvnih sudova, bolesti zuba, usne duplje i ždrela, bronhitis, giht, ekcem, impotencija, imunodeficijencija, istegnuća mišića i legimenata, katarakta oka, lečenje raka, makularna degeneracija, migrena, neplodnost, opekotine od sunca, osteoporoza, osteoartritis, povišeni holesterol, prehlade i grip, kožne bolesti, katar creva i želuca, regulisanje krvnog pritiska, regulisanje varenja, regulisanje prekomerne težine, reumatoidni artritis, sinuzitis, sprečavanje raka prostate, uganuća, umor i iscrpljenost, hemoroidi, herpes, hipertireoza, čirevi i bubuljice, šećerna bolest.

Način delovanja:
Ispitivanjima je utvrđeno da ovo povrće ima jako antioksidantsko i antiseptičko dejstvo. Paradajz je povrće koji se gaji i koristi u velikim količinama u gotovo svim zemljama sveta, a pomaže u očuvanju zdravlja. Pored toga što povoljno deluje na organizam, treba voditi računa i o tome da se uzimanje paradajza ne preporučuje za pojedine bolesti, kao i da postoje osobe koje su i alergične na paradajz, pa se paradajz njima ne preporučuje.

Šargarepa, mrkva (Daucus carota) – korenasta biljka, narandžaste ili žute boje, male je hranljive vrednosti, 100 g jestivog dela korena ima 39-42 kalorije. Sadrži: 1,1 g proteina, 8,2 g ugljenih hidrata, 0,2 g masti, mineralne materije (gvožđe, kalijum, kalcijum), vitamine (A, B1, B2, C, PP, E i H), eterično i masno ulje, pektin, fitosterin, asparagin, glutamin, galaktan, pentozan, inozitol, celulozu, sluzi.

Lekovita svojstva:
zna se da pomaže kod više preko 30 vrsta bolesti. Karotin deluje na želudac, creva, oči i kožu. Osnažuje organizam, jača koštano tkivo. Preporučuje se svakodnevno popiti pre jela ili u toku dana (za međuobrok) 2 dl soka sveže šargarepe.

Sastav:
Interesantno je da sada postoje šargarepe raznih boja: narandžaste, bele, žute, crvene, ljubičaste… Različite boje sadrže i različite antioksidante. Najčešće se koristi koren, a mogu se koristiti i listovi, ali kuvani. Šargarepa sadrži sledeće hranljive sastojke:

beta-karoten, biljna vlakna, vitamin C, vitamin A, vitamin B, vitamin D, vitamin PP, vitamin H, gvožđe, glutamin, kalijum, kalcijum, kalcijum-pektat, karotenoide, ksantofile, likopen, natrijum, pektin, razgradiva vlakna, ugljene hidrate, fosfor, cink, eterično ulje.

Način korišćenja:
Šargarepa se u ishrani koristi: sirova (kao salata, cela, seckana na kolutiće ili rendana…), kuvana ili barena (supe, čorbe, jela bez mesa ili jela sa mesom), kao začin ili kao prilog drugim jelima. Šargarepa se koristi i zimi pošto se lako čuva (u rovu, u frižideru ili zamrzivaču). Pošto sadrži malo kalorija a mnogo korisnih sastojaka, koristi se za dijetalnu ishranu, ali i za ishranu dece. Preporuka je da se pre korišćenja dobro opere i oljušti površinski sloj.

Veoma je zdrav sok od šargarepe, bilo da se koristi sam ili pomešan sa drugim sokom. Sok od šargarepe se koristi i za obloge protiv nekih kožnih bolesti.

Dejstvo:
Šargarepa u sebi sadrži dosta vitamina i minerala, a zbog antioksidanskog dejstva veoma povoljno deluje na organizam, pa se preporučuje protiv sledećih bolesti:

anemija, bolesti zuba, bolesti srca i krvnih sudova, gojaznost, gorušica, gubitak apetita, depresija i stres, dečje gliste, dermatitis, ekcem i problemi sa kožom, za dobar vid, za brže zarastanje rana, za bolje sagorevanje masti u organizmu, imunodeficijencija, jačanje noktiju, kokošje slepilo, makularna degeneracija, oboljenja bubrega, održavanje moždanih funkcija, opekotine, osteoporoza, otklanjanje umora, povišena temperatura, povišen holesterol, prehlade i grip, problemi sa kosom, protiv kašlja (sok), protiv kiseline u želucu, regulisanje varenja i protiv zatvora, regulisanje krvnog pritiska, regulisanje prekomerne težine, regulisanje metabolizma, sprečavanje raka, upala krajnika i glasnih žica, utiče na ten i boju kože, celulit, šećerna bolest, šlog.

Način delovanja:
Ispitivanjima je utvrđeno da šargarepa ima ulogu kao čistač organizma od štetnih materija nastalih lošom ishranom i dejstvom zagađene sredine i raznih zračenja.
U Norveškoj se preporučuje deci u vidu “Oslo doručka”, jer se smatra da pomaže u otklanjanju umora, poboljšanju koncentracije, za bolje učenje i bolji uspeh u školi.
Šargarepa je veoma korisna namirnica i dobar prirodni lek za prevenciju i lečenje mnogih bolesti. Pošto je korisna, jeftina i pristupačna, šargarepu treba često koristiti u ishrani.

Dinja (Cucumis melo L.) – povrće iz porodice krastavaca. Nisko je kalorična, ima intenzivnu aromu. Meso je vrlo sočno i slatko, žutonarandžasto boje. Koristi se plod, koren i seme. 100 g ima 30 kalorija. Sadrži: oko 90% vode, 1% belančevina, 5,5% šećera, minerale (11 mg kalcijuma, 11 mg magnezijuma, 17 mg fosfora, 300 mg kalijuma, 9 mg natrijuma, 14 mg sumpora i malo bakra, gvožđa i cinka. Ima vitamine (2 mg vitamina A, vitamine grupe B, 25 mg vitamina C, 10 mg fitosterola), 17 mg folata, eterična ulja. Ukusne su i lekovite koštice dinje. U korenu ima pektina, kalcijeva malata, smole, voska i melonemetina (prouzrokuje proliv i povraćanje).
Kontraindikacije: može delovati nadražajnio kod osetljivih osoba, jer izaziva dijareju ili nadražuje sluznicu digestivnih organa (sumpor).

Lekovito dejstvo:
osvežava i psihički smiruje. Pomaže kod probavnih smetnji, u lečenju žuči i mokraćnih kanala, ublažava bolove kod opekotina. Deluje diuretički, pročišćava bubrege. Hidrira i ima antikancerogene osobine, čuva srce. Preporučuje se onima sa visokim pritiskom i kod zadržavanja tečnosti. Pospešuje rad bubrega i izbacivanje štetnih materija i toksina. Koštice se koriste za izbacivanje peska i kamena iz bubrega, kod upala organa za varenje, smanjivanju bolova stomaka. Ublažava bolove kod uboda i opekotina.

Sastav:
Dinja sadrži veliku količinu vode, a relativno malo kalorija, tako da je pogodna za dijetalnu ishranu, kao diuretik i za čišćenje organizma, ali sadrži i korisne sastojke:

bakar, beta karoten, biljna vlakna, biljne masti, biljne hormone, vitamin A, vitamine B kompleksa, vitamin E, vitamin C, gvožđe, eterična ulja, kalijum, kalcijum, magnezijum, mangan, mineralne soli, natrijum, niacin, organske kisline, pantotensku kiselinu, selen, sumpor, tiamin, folnu kiselinu, fosfor, cink.
Kao lekoviti deo, za ishranu se koristi plod. Obloge od dinje (kriške ili kora dinje) dobre su protiv opekotina. Veoma je lekovit i sok od dinje ili kombinacija soka od dinje sa sokovima od drugog voća…

Dinja u ishrani:
Pored ploda i soka, u ishrani se koriste i semenke dinje. U mnogim zemljama dinja se koristi za spravljanje slanih, slatkih jela i salata, dok je kod nas dinja poznata uglavnom kao poslastica i desert.

Dejstvo:
Dinja zbog svojih sastojaka veoma povoljno deluje na organizam kada su u pitanju:

akne, alergije, anemija, astma, bolesti žuči, bolesti srca i krvnih sudova, bronhitis, glavobolja, gojaznost, gubitak pamćenja, dijabetes, ekcem, impotencija, katarakta, koprivnjača, mamurluk, nadimanje, neke vrste raka, neplodnost, nesanica, opekotine, osteoartritis, osteoporoza, pad imuniteta, povišena temperatura, prevencija bolesti organa za varenje, prehlade i grip, problemi sa bubrezima i mokraćnim kanalima, problemi sa crevima, problemi sa kožom, problemi sa krvnim pritiskom, problemi sa metabolizmom, problemi sa prostatom, problemi u trudnoći, protiv opekotina od sunca, protiv starenja, razne infekcije, sinuzitis, skorbut, stres, uganuća i istegnuća, ujedi insekata, upale kože i svrab (osip), hemoroidi, herpes, hipertireoza, hronični umor, šlog.

Lubenica, bostan (Citrullus vulgaris) – pripada porodici bundeva (Cucurbitaceae). Plod je težak i preko 10 kg. Nisko je kalorična, jestiva, okruglog ili ovalnog oblika sa veoma sočnim crvenim ili žutim mesom i crnim ili smeđim brojnim semenkama. U ishrani se koristi sveža, u voćnim salatama i za pravljanje slatkog. 100 g jestivog dela ima 36 kalorija. Sadrži: preko 90% vode, oko 1,5% proteina, 8-10% voćnog šećera, minerale: 158 mg kalijuma, 10 mg kalcijuma, 11 mg fosfora, 11 mg magnezijuma, 0,8 mg gvožđa, 11 mg fluora, 0,3 mg cinka, 0,12 mg bakra i 1 mg joda. Od vitamina sadrži: 30 mg karotena, 200 mg beta-karotena, vitamine grupe B, 6 mg vitamina C, 5 mg folata. Sadrži jabučnu i limunsku kiselinu, azotne materije, antioksidans likopen, fitin, pektin i vosak. 3 kg pojedene lubenice sadrži oko 20 g proteina. Lubenice se ubrajaju u jednu od najzdravijih vrsta povrća.

Lekovita svojstva:
utiče na rad organa za varenje, jetru, srce i krvotok, aktivira i čisti creva, bubrege i zglobove, deluje na izlučivanje vode iz organizma, normalizuje pH vrednost krvi. Nezamenjiv je diuretik, snižava holesterol i štiti od nekih vrsta kancera (grlića materice, prostate, pluća, dojke i sistema za varenje). Ako se konzumira 5 do 6 kg čistog mesa lubenice u toku dana pospešuje izbacivanje kamena iz bubrega i bešike.
Kontraindikacije: nepodnošenje ili nadimanje, najčešće je posledica istovremenog konzumiranja sa drugim jelima.

Sastav:
Lubenica sadrži dosta vode a malo kalorija, tako da je pogodna kao diuretik i za čišćenje organizma, ali sadrži i korisne sastojke:

azotnu kiselinu, bakar, beta karoten, biljna vlakna, biljne masti, biljne hormone, vitamin A, vitamine B1, B2, B3, B5, B6, vitamin C, gvožđe, glutation, eterična ulja, jabučnu kiselinu, jod, kalijum, kalcijum, likopen, limunsku kiselinu, magnezijum, mineralne soli, organske kisline, proteine, folate, fosfor, celulozu, cink, šećer.

Lubenica u ishrani:
Za ishranu se koristi plod lubenice. Veoma je lekovit i sok od lubenice ili kombinacija sa sokovima od drugog voća… U mnogim zemljama se lubenica koristi za spravljanje slanih, slatkih jela i salata, dok je kod nas poznata uglavnom kao poslastica i desert. Pored ploda i soka, u Africi se za ishranu koriste i semenke (za neke vrste hleba).

Dejstvo:
Lubenica veoma povoljno deluje na organizam kada su u pitanju:

akne, anemija, arteroskleroza, artritis, astma, bolesti žuči, bolesti zuba i usne šupljine, bolesti srca i krvnih sudova, bronhitis, bubuljice, glavobolja, gojaznost, gubitak pamćenja, dijabetes, depresija, edem, ekcem, impotencija, kamen i pesak u bubrzima, mamurluk, neke vrste raka, neplodnost, opekotine, pad imuniteta, povišena temperatura, povišeni nivo holesterola, pojava bora na koži, prehlade i grip, problemi sa bubrezima, bešikom i mokraćnim kanalima, problemi sa zglobovima i kičmom, problemi sa crevima i organima za varenje, problemi sa krvnim pritiskom, problemi sa metabolizmom, problemi sa jetrom, problemi sa prostatom, problemi u trudnoći, protiv opekotina od sunca, protiv starenja, razne infekcija, sinuzitis, skorbut, stres, uganuća i istegnuća, ujedi insekata, upale kože i svrab (osip), hemoroidi, herpes, hronični umor, celulit, šlog.
Lubenica se može koristiti kao diuretik, a za opekotine i neke bolesti kože povoljno deluju obloge sa sokom od lubenice ili obloge od kore lubenice.
Lubenica poboljšava PH vrednost krvi, a krvne sudove čisti od masnih naslaga.
Kod dijabetičara i prilikom problema sa trigliceridima, treba voditi računa o količini lubenice koja se jede.

Paškanat, paštrnak (Pastinaca sativa) – ima karakterističan miris. Svi biljni delovi (koren, list i plod) imaju specifičan miris i ukus. Aromatičan ukus i miris potiče od eteričnog ulja koga ima najviše u plodovima. 100 g ima 84 kalorije. Sadrži: 1,7 g proteina, 18,3 g ugljenih hidrata i 0,4 g masnog i etarskog ulja. Bogat je vitaminom C, B i E, organskim kiselinama, pektinom i alkaloidom pastinacin (ima ga u svim delovima biljke).

Lekovita svojstva:
jača apetit, pospešuje varenje, ublažava stomačne tegobe i bolove u grudnom košu (prouzrokovane začepljenjem arterije srčanog mišića). Jača srce i reguliše njegov nepravilan rad, reguliše krvni pritisak i ojačava zidove krvnih sudova. Deluje na bubrege poboljšavajući njihov rad i izlučivanje mokraće. Ima umirujuće dejstvo na organizam, pojačava znojenje čime smanjuje telesnu temperaturu). Koren i seme deluju kao diuretik, regulišu krvni pritisak i poboljšava laktaciju kod dojilja.

Peršun (Petroselinum hortense) – koristi se koren i list za pripremu supa, jela od mesa, ribu, plodove mora, sosove od povrća, jaja, salatu, jela sa testom i pirinčom. Koren – ima 48 a list peršuna 20 kalorija. Koren sadrži: 3,7 g proteina, 6,7 g ugljenih hidrata i 0,72 g masti, mineralne soli (gvožđe, magnezijum, kalijum, kalcijum, mangan), glikozide, flavonide, ketone, tanin, palmitinsku kiselinu, kamfor. Veoma je bogat vitiminima A, B1, B2, B12, C (u 100 g ima 170-250 mg) i E. Sadrži 22% biljnog ulja i 2—6% etarsko ulje (Petroselini oleum) u svim delovima biljke. Glavni sastojak ulja je apiol.
Lekovita svojstva: pojačava izbacivanje tečnosti, utiče na snižavanje krvnog pritiska, smiruje nerve, olakšava mokrenje, ublažava bolove.

Rotkva (Raphanus sativus) – postoje dve glavne vrste: zimska crna i zimska bela rotkva. Koren ima loplast oblik (malo kolačast), intenzivno je crne boje, srednje krupan. Crna rotkva ima belo hrskavo meso, umereno ljuto, specifičnog mirisa. Male je energetske vrednosti. Koristi se samo zadebljali koren u sirovom stanju kao hrana i lek.

Sadrži:
hranljive materije (proteine, ugljene hidrate, masti i celulozu), mineralne materije (kalijum, kalcijum, fosfor, natrijum, gvožđe i u manjim količinama magnezijum, sumpor, bakar, kobalt, cink i fluor), sumporno ulje rafanol, vitamine i druge sastojke. Ljutinu daju jedinjenja sa gorušičinim uljem, što je ljuća to je i kvalitetnija. Crna rotkva u ishrani se najviše koristi za salatu. U ishrani rotkva se ne sme soliti. Koristi se svež sok.

Kontraindikacije: ne preporučuje se osobama koje imaju zapaljenje želuca ili creva u bilo kom obliku.

Lekovita svojstva:
podstiče apetit, protiv stvaranja kamenca u žuči i drugih oboljenja žučnih kanala.

Boranija, mahunjača (Phaseolus vulgaris L.) – mlade nedozrele mahune nazivaju se boranija, dok sazreli plodovi posle sazrevanja daju seme koje nazivamo opštim imenom pasulj. Pod ovim pojmom podrazumevaju se i posebne vrste kultiviranih mesnatih mahuna koje se koriste dok su mlade i sveže jer tad imaju određena svojstva. Postoji mnoštvo sorti koje se međusobno razlikuju, po boji (zelena, bledožuta, ljubičastopegava, šarena), veličini (kratka, srednje duga, dugačka) i obliku (uska, okrugla, široka i pljosnata). Koriste se sveže, savim mlade mahune u kojima se buduća zrna još nisu razvila (zrno ne sme biti veće od zrna pirinča). Prednost imaju sočne i mesnate sorte sa sitnim nerazvijenim zrnom i koje su bez konca na mahuni. Boranija je male energetske vrednosti, zivisno od sorte. Mahuna sadrži hranljive materije (2,2 g proteina, 0,2 g masnoća, 7,6 g ugljenih hidrata), minerale (52 mg% kalcijuma, 45 mg% fosfora, 0,7 mg% gvožđa, zatim kalijum, magnezijum, mangan, nikal i kobalt) i vitamine (A, B1, B2, PP, C i E) i celulozna vlakna. Posebno treba istaći da hranljivi sastojci mahuna sadrže arginin (supstancu iz grupe glukokina) i inzotol.
Posebna napomena: sveža boranija sadrži protein fazin koji je otrovan i kuvanjem se potpuno razara, ali sušenjem se ne uništava).
Lekovita svojstva: uspostavlja ravnotežu leukocita u krvi, odlične su kao diuretik, rastvaraju mokraćnu kiselinu i podstiču izlučivanje otrovnih materija iz organizma. Arginin deluje slično insulinu, inzotol jača srce i reguliše metabolizam kalcijuma.

Sastav:
Boranija u sebi sadrži razne korisne sastojke kao što su:

arginin, bakar, belančevine, biljna vlakna, biljne masti, vitamini B, vitamin C, vitamin E, vitamin K, vitamin PP, gvožđe, inzotole, kalijum, kalcijum, kobalt, magnezijum, mangan, mineralne soli, natrijum, nikl, proteini, saponini, selen, ugljeni hidrati, folna kiselina, fluor, fosfor, celuloza, cink, šećer.

Upotreba u ishrani:
Boranija ima veliku biološku, a relativno malu energetsku vrednost, pa je po sastavu sličnija povrću nego mahunarkama.
Mahuna boranije sa zrnima koristi se tako što se kuva: sveža, smrznuta, sušena ili konzervirana. Priprema se kao glavno jelo bez mesa, ali i sa raznim vrstama mesa ili sa pečurkama, bademima, lešnicima. Može se kuvana koristiti i kao dodatak salatama.
Boranija se mora kuvati, pošto nekuvana ima štetne sastojke. Preporučuje se za dijetalnu ishranu i deci i trudnicama.

Dejstvo:
Pošto sadrži dosta lekovitih materija, boranija povoljno deluje na organizam kada su u pitanju:

anemija, bolesti zuba, bolesti mokraćnih puteva, bolesti srca i krvnih sudova, bronhitis, depresija, ekcem, impotencija, krvarenje iz nosa, makularna degeneracija, kao diuretik, nastanak šećerne bolesti, neplodnost, nesanica, osteoporoza, otvorene rane i prelomi, pad imuniteta, prevencija bolesti organa za varenje, prehlade i grip, problemi sa kožnim bolestima i borama, problemi sa kostima, problemi sa holesterolom, problemi u trudnoći, razne infekcija, sinusitis, sprečavanje bubrežnih bolesti, sprečavanje i lečenje nekih vrsta raka, stres, hipertireoza, hronični umor.

Boranija je veoma korisna namirnica i dobar prirodan antioksidans, kao i lek za prevenciju i lečenje raznih bolesti.
Na organizam boranija deluje slično insulinu, a deluje i na izlučivanje otrovnih materija iz organizma.

Grašak (Pisum sativum) – okruglog je oblika, žute ili zelene boje. Svež grašak je nešto veće hranljive vrednosti, 100 g jestivog dela ima 84 kalorija, konzervirani 56, a suvi 325 kalorija. Sveži grašak sadrži: 79 g vode, 6 g proteina, 0,4 g masti, 14,2 g ugljenih hidrata, mineralne soli (370 mg kalijuma, 130 mg fosfora, 31 mg kalcijuma, 2 mg gvožđa, 1,3 mg cinka, 1 mg natrijuma), vitamine (A, B1, B2, PP i 40 mg vitamina C i E). Ima vlakna oblika galaktana, glukorozne kiseline, fruktoze, lecitin i druge spojeve.
Suvi grašak sadrži 22,9 g proteina, 1 g masti i 56 g ugljenih hidrata.Grašak ima delimično rastvorljiva i nerastvorljiva vlakna.
Grašak šećerac – mlada mahuna u kojoj se zrna jedva naziru je vrlo ukusna, sočna i mesnata. Koristi se cela mlada mahuna, a priprema se slično mahuni pasulja (boraniji)

Sastav:
Zrna graška sadrže sledeće biološke i lekovite sastojke:

bakar, belančevine, biljna vlakna, biljne masti, biljne hormone, vitamin A, vitamin B1, vitamin B2, B3, B6, vitamin E, vitamin PP, vitamin K, vitamin H (biotin), vitamin C, gvožđe, glukozu, kalijum, kalcijum, lecitin, magnezijum, mangan, mineralne soli, natrijum, niacin, pantotenska kiselina, proteine, ugljene hidrate, folnu kiselinu, fosfor, fruktozu, celulozu, cink.

Upotreba u ishrani:
Grašak se koristi za ljudsku ishranu više hiljada godina, a pominje se i u Bibliji. I u starom Egiptu je korišćen kao hrana. On ima relativno veliku biološku i energetsku vrednost, tako da je zeleni mlad grašak najbogatiji korisnim sastojcima, a suvi grašak ima najviše kalorija.
Grašak u zrnu se za ishranu koristi tako što se kuva: sirov, sušen ili konzerviran. Koristi se kao glavno jelo bez mesa, ali i sa raznim vrstama mesa ili kao dodatak uz glavno jelo uz upotrebu raznih začinskih biljaka. Preporučuje se za ishranu i deci i trudnicama. Može se koristiti za spravljanje pirea ili kaše i tada se mnogo lakše vari. Popularno i zdravo jelo je rizi-bizi – mešavina graška i pirinča.
Grašak se preporučuje između ostalog i bolesnicima posle dugog uzimanja antibiotika, kako bi im poboljšao metabolizam.

Dejstvo:
Grašak sadrži dosta lekovitih materija, pa veoma povoljno deluje na organizam kada su u pitanju:

akne, anemija, anksioznost, bolesti zuba, bolesti srca i krvnih sudova, bronhitis, glavobolja, gubitak pamćenja, depresija, ekcem, impotencija, imunodeficijencija, makularna degeneracija, miomi, nastanak šećerne bolesti, nastanak šloga, neplodnost, nesanica, osteoporoza, pad imuniteta, prevencija kod organa za varenje, prehlade i grip, PMS, problemi sa kostima, problemi sa metabolizmom, problemi sa nervima, problemi u trudnoći, razne infekcija, reumatoidni artritis, sinuzitis, skorbut, sprečavanje i lečenje nekih vrsta raka, stres, uganuća i istegnuća, hemoroidi, herpes, hipertireoza, hronični umor.

Krompir (Solanum tuberosum L.) – osnovna je namirnica u ishrani ljudi i veoma je čest na jelovniku. Poznato je oko 1500 vrsta krompira. Ukusan je i bogat hranljivim i lekovitim materijama. Poseduje neutralan pH.
Mladi krompir u 100 g ima 85 kalorija. Sadrži: 2% proteina (visokog kvaliteta), 19,1% ugljenih hidrata u obliku šećera i dekstrina, 0,1% masti, zatim jabučnu, limunsku i vinsku kiselinu. Od mineralnih materija sadrži: naročito kalijum (alkalni mineral čini 2/3 od ukupne količine minerala, koji smanjuje kiselost i pospešuje izlučivanje vode iz organizma), kalcijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, bakar, mangan, cink i molibden. Od vitamina sadrži: vitamin A (deluje na regeneraciju), vitamine B1 i B2, naročito vitamin C, zatim F (kožni vitamin) i nikotinsku kiselinu.
Suhi krompir u prahu u 100 g ima 297 kalorija. Sadrži: 9,3 g proteina, 61,6% ugljenih hidrata i 1,5% masti. Vitamina C najviše ima odmah posle ubiranja letine, oko 30 mg/100 g namirnice (tada se približava vitaminskoj vrednosti limuna i narandže). Prosečna vrednost vitamina C za vreme skladištenja iznosi oko 15 mg/100 g krompira. Vitamin C se najviše uništava u promrzlom, nabijenom i proklijalom krompiru, a kuvanjem i pečenjem se polovično zadržava, zavisno o načinu pripreme.

Lekovita svojstva:
Krompir kao namirnica po lekovitosti sastojaka ubraja se u red najvažnijih prehrambenih proizvoda. Prema svojstvima sastojaka pomaže održavanju organizma, dobroj kondiciji i zdravlju cele godine. Naučno je dokazano da sadrži kukoamine, prirodne sastojke koji snižavaju krvni pritisak. Ovi sastojci se više nalaze u kuvanom nego u pečenom krompiru.
Krompir pire je veoma važan sastavni deo dijete, kod želudačnih bolesnika. Neposoljen ili veoma malo posoljen, u kombinaciji sa mlekom, maslacem, pavlakom ili jogurtom, serviran bez luka, upija i razblažava želudačnu kiselinu.

Sastav:
Krompir sadrži malo kalorija, a dosta hranljivih materija i lekovitih sastojaka:

belančevine, balastne materije, bakar, beta-karoten, biljna vlakna, biljne masti, vinsku kiselinu, vitamin A, vitamine B1, B2 i B6, vitamin C, vitamin F, gvožđe, dekstrin, limunsku kielinu, kalijum, kalcijum, magnezijum, mangan, molibden, neutralan PH, niacin, nikotinsku kiselinu, proteine, skrob, ugljene hidrate, flavonoide, fosfor, cink.

Korišćenje:
Krompir se u ishrani koristi kuvan, pečen, pržen ili kao pire. Kao dodatak raznim jelima od povrća ili mesa, krompir je gotovo nezamenljiva namirnica. Najzdraviji je kuvani ili bareni krompir. Prženi krompir je najpopulaniji, ali i je “najnezdraviji” zbog prisustva ulja (masti) i zbog toga što se priprema na visokoj temperaturi.
Stari narodni lek protiv glavobolje ili visoke temperature su obloge od krompira. Protiv herpesa, otvorenih rana, ispucale kože, čireva, bubuljica i nekih drugih kožnih oboljenja preporučuju se obloge natopljene sokom od krompira.

Dejstvo:
Krompir sadrži u sebi dosta lekovitih materija a relativno malo kalorija, tako da povoljno deluje protiv sledećih bolesti i tegoba:

akne, alergije, anemija, anksioznost, artritis, bolesti srca i krvnih sudova, glavobolja, dermatitis, depresija, dijetalna ishrana, ekcem, kožne bolesti, lečenje ispucale kože, nesanica, neke vrste raka, otvorene rane, virusne infekcije, PMS, regulisanje krvnog pritiska, regulisanje prekomerne težine, regulisanje varenja, svrab, stres, trudnoća, uganuća, herpes, čirevi i bubuljice, šlog.

Krompir se ne preporučuje dijabetičarima.

Beli luk, češnjak (Allium sativum) – koristi se kao hrana (glavica i list dok je mlad), začin i lek. Poseduje posebna karakteristična aromatična svojstva i ljutinu. U količinini od 100 g jestivog dela ima 139 kalorija. Sadrži 6,8 g proteina, 28 g ugljenih hidrata, masti nema. Veoma je bogat mineralima (posebno selenom, kalcijumom, magnezijumom, sumpornim heterozidom, sumpornim eteričnim uljima i cinkom), alicinom (alinom) i vitaminima (prostaglandinom A, grupe B i C vitaminom). Najbolje ga je jesti u sirovom, svežem stanju.

Lekovita svojstva:
posebno se ističu antibaktericidna i antivirusna svojstva u borbi protiv različitih infekcija. Poseduje i antioksidativna svojstva ima izražena purgativna i diuretična dejstva. Deluje na organe za disanje, varenje, crevnu floru, rad jetre i žuči, krvni pritisak, iscrpljenost organizma i razne druge bolesti. Blagotvorno deluje na sve žlezde u organizmu, daje snagu i vitalnost organizmu, sprečava senilnost. Poseduje veliku energiju i pripisuju mu se afrodizijačka svojstva. Kontraindikacije: na bolesni želudac deluje nadražajno.

Sastav:
Ispitivanjima je ustanovljeno da beli luk sadrži oko 200 aktivnih materija, u koncentrovanom obliku, a da ih najviše ima u lukovici, mada se u ishrani koriste cvet, stabljika i listovi.
Beli luk je bogat vitaminima i mineralima:

adenozin, alicin, aminokiseline, biljna vlakna, biljne masti, vitamin A, vitamin B1 i B2, vitamin C, gvožđe, enzimi, eterična ulja, jod, kalijum, kalcijum, selen, sumpor, fosfor, Primena u ishrani

Beli luk se koristi sirov, kuvan, kao dodatak jelima, ali i kao sredstvo za čuvanje hrane od kvarenja.

Korišćenje:
Kinezi su još pre mnogo vekova spravljali mnoge lekove na bazi belog luka.
U našoj narodnoj medicini beli luk se smatra univerzalnim lekom za mnoge bolesti.
Beli luk se kao lek koristi sirov ili kuvan, ali i kao dodatak jelima. Pored toga, sok od belog luka se upotrebljava za spravljanje tinktura ili za spravljanje premaza ili obloga. Postoje tablete i kapsule belog luka pa ih mogu koristiti i osobe koje ne vole ukus i miris belog luka.
Beli luk ima dezinfekciono, antibakterijsko i fungicidno dejstvo, tako da se njegovo delovanje upoređuje sa najboljim antibioticima.
Treba voditi računa o tome da beli luk zajedno sa visokim dozama vitamina E, ginka, heparina, aspirina i trentala može izazvati neželjena dejstva, pa se onda treba konsultovati sa lekarom.

Dejstvo:
Beli luk pomaže pri lečenju sledećih bolesti i tegoba:

akne, alergijski rinitis, apopleksija, arteroskleroza, astma, bolesti srca i krvnih sudova, bolesti usta i organa za disanje, bronhitis, prehlade i grip, glavobolja, gljivične infekcije, grčevi, gubitak koncentracije, depresija, dečije gliste, difterija, dijabetes, zatvor, infekcije mokraćnih puteva, impotencija, infarkt, kandida, kašalj, kolera, mnoge vrste raka, moždani udar, natečeni limfni čvorovi, neplodnost, nervoza, nesvestica, poremećaj metabolizma, povišeni krvni pritisak, poremećaj elastičnosti krvnih sudova, povišeni nivo holesterola i triglicerida, potištenost, premor, problemi sa vidom, problemi sa varenjem, problemi sa jetrom i želucem, problemi sa žučnom kesom, problemi sa nervima, problemi sa pamćenjem, problemi sa cirkulacijom, proliv, povećana perut i opadanja kose, razdražljivost, regulisanje šećera u krvi, simptomi starenja, skleroza, smanjenje apetita, sprečavanje ugrušavanja krvi, stenokardija, stabilisanje crevne flore, tifus, tromboza, tuberkuloza, herpes, hronični umor, čmičak.

Obloge od belog luka povoljno deluju protiv čireva, otvorenih rana (posekotine i ogrebotine), bradavica, gljivičnih infekcija kože i mnogih kožnih bolesti.
Beli luk povoljno deluje na kožu, organe za disanje, nerve, stomak, creva, krvne sudove i imuni sistem.

Crni luk (Allium cepa L.) – okruglastog je ili izduženog oblika, meso je bele boje, koju prekriva suva, poput papira tanka, smeđa spoljna ljuska. Od davnina se koristi kao hrana, začin i lek. U ishrani se koristi tokom cele godine: mladi zeleni luk u proleće, nedozrele glavice tokom leta i zrela lukovica preko zime.
Većinu aktivnih materija luka čine sumporne komponente, kao alil-propil, disulfied, flavonoidi (posebno kvercetin i izotiocijanat). Glavice crnog luka u 100 g imaju 46 kalorija. Od hranljivih sastojaka sadrži: 1,3 g proteina, 9.6 g ugljenih hidrata i 0,3 g masti. Prava osnova vrednosti crnog luka potiče od sadržaja minerala (kalijuma, kalcijuma, sumpora, fosfora, mangana, hroma, molibdena, bakra i drugih mineralnih soli) i vitamina (karotina­-provitamina A, B1, B2 C, E, K, P), glikozida, eteričnih ulja i biljnih hormona sa dejstvom sličnog insulinu.
Kontraindikacije: ne preporučuje se onima koji pate od čira i upale želuca ili ako im je jetra u lošem stanju. Naročito im šteti prženi luk sa zaprškom.

Lekovita svojstva:
od davnina je poznat i priznat kao prirodni antibiotik i antipiretik (ima baktericidno i antiseptično dejstvo), prečišćava krvne sudove, obnavlja snagu, deluje na varenje, deluje kod astme (kuvani), bronhitisa, reumatizma… Poželjna je namirnica i na dijabetičkom jelovniku. Kontinuiran unos luka (najmanje dva puta nedeljno). samnjuje rizik za razvoj raka creva.

Sastav:
Ispitivanjima je ustanovljeno da crni luk sadrži dosta lekovitih-aktivnih materija, a da ih najviše ima u lukovici, mada se u ishrani koriste cvet, stabljika i listovi.
Crni luk je bogat vitaminima i mineralima:

alicin, belančevine, biljna vlakna, biljne masti, biljni hormoni, vitamin A, vitamin B1 i B2, vitamin E, vitamin P, vitamin K, glikozida, enzimi, eterična ulja, kalcijum, karotin, kercetin, sumpor, ugljeni hidrati, flavonoidi.

Primena u ishrani:
Crni luk se koristi sirov ili kuvan, ali i kao dodatak jelima (prilog uz jela sa roštilja). U ishrani se koristi dok je mlad, u proleće, listovi i lukovica, a u ostalim periodima lukovica.

Korišćenje:
U našoj narodnoj medicini crni luk se smatra univerzalnim lekom za ishranu, ali i za obloge na koži i deluje na organizam slično kao i beli luk. Crni luk ima dezinfekciono, antibakterijsko i fungicidno dejstvo.

Dejstvo:
Crni luk je jedan od najstarijih biljnih lekova, a pomaže kao lek za:

akne, alergijske, astma, bolesti srca i krvnih sudova, bolesti usta i organa za disanje, bradavice, bronhitis, prehlade i grip, bubuljice, glavobolja, gljivične infekcije, grčevi, gubitak apetita, dečje gliste, dijabetes, zatvor, infekcije mokraćnih puteva, imunodeficijencija, infarkt, kašalj, kurje oči, mnoge vrste raka, moždani udar, nesanica, poremećaj metabolizma, povišeni krvni pritisak, poemećaj krvnih sudova, povišeni nivo holesterola i triglicerida, problemi sa varenjem, problemi sa jetrom i želucem, problemi sa nervima, problemi sa cirkulacijom, proliv, razne infekcije, rak želuca, regulisanje šećera u krvi, sprečavanje ugrušavanja krvi, stabilisanje crevne flore, tromboza.

Sok za premaze ili za pravljenje obloga od crnog luka povoljno deluje protiv: čireva, bubuljica, otvorenih rana (posekotine i ogrebotine), upala zanoktica, lišajeva, bradavice, gljivičnih infekcija kože i raznih kožnih bolesti, kao i kod uboda ili ujeda insekata.
Crni luk povoljno deluje na kožu, organe za disanje, nerve, stomak, creva, krvne sudove i imuni sistem.

Grožđe (Vitis vinifera) – plod je grozdasta boba zelenkastobele, ružičaste ili modrikastocrne boje. 100 g sveže belog grožđa ima 64 kalorije. Sadrži: 84 g vode, 0,6 g proteina, 0,1 g masti 15,5 g ugljenih hidrata, mineralne materije (2 mg natrijuma, 27 mg kalijuma, 0,4 mg gvožđa) i 0,03 mg vitamina B1. Crno grožđe u 100 g ima 57 kalorija. Sadrži: 0,5 g proteina, 13,5 g ugljenih hidrata i 0,1 g masti. Grožđe je bogato šećerom u vidu voćnog i grožđanog šećera (glikoza i fruktoza). Sadrži i sintetizovanu supstancu resveratol. Suvo belo grožđe ima 272 kalorije.
Sadrži: 21 g vode, 1,6 g proteina, 0 g masti, 66,2 g ugljenih hidrata, mineralne materije (52 mg natrijuma, 61 mg kalijuma, 42 mg magnezijuma, 1,5 mg gvožđa) i 0,10 mg vitamina B1.
Grožđe predstavlja odličnu hranu za starije osobe, iscrpljene i posle operativnih zahvata. Svež sok od grožđa odlično osvežava, a crno vino smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti. Glikoza i fruktoza bez ikakvih transformacija idu direktno u krv i ćelije ih koriste kao gorivni materijal. Najviše ovog šećera koriste ćelije mozga i creva. Prosti šećeri vrlo brzo mogu da se pretvore u glikogen, koji služi kao rezerva ugljenih hidrata u organizmu.

Lekovito dejstvo:
uzeto pre jela otvara apetit, olakšava varenje i stimuliše rad creva. Stimulativno deluje na rad moždanih ćelija i srčanog mišića. Kiseline i njihove soli regulišu baznu reakciju krvi, utičući na radnu sposobnost i vitalnost organizma. Mineralne materije učestvuju u izgradnji kostiju, krvi i nervnog sistema. Antocijan i tanin imaju purgativno delovanje, olakšavaju cirkulaciju, antivirusni su i baktericidni. Deluje na zapaljenske procese bubrega, sluzokože debelog creva, otklanja anemiju. Ista lekovita svojstva se pripisuju soku od grožđa i vinu.
Kontraindikacije: ne preporučuje se dijabetičarima jer šećer neposredno i brzo prelazi u krv.

Sastav:
Grožđe je pogodno za dijetalnu ishranu, a bogato je mineralima, vitaminima i drugim korisnim sastojcima. Interesantno je da semenke grožđa imaju jako andioksidaciono dejstvo na organizam.

Zrelo grožđe sadrži mnoge korisne sastojke:

antocijane, biljna vlakna, biljne masti, vitamin A, vitamin B, vitamin C, bitamin E, gvožđe, epikatehin, jabučnu kiselinu, kalijum, kalcijum, katehin, kvercetin, magnezijum, mangan, minerale, natrijum, organske kiseline, polifenole, rasveratrol, silicijum, flavonoide, fosfor, celulozu, šećer (fruktoza i glukoza).

Primena u ishrani:
Pored vina, koriste se sokovi od čistog grožđa, ali i kokteli sa drugim voćnim sokovima. Zahvaljujući savremenim hladnjačama i brzom transportu, sveže grožđe je stalno na raspolaganju za ishranu. Suvo grožđe se koristi u savremenoj ishrani, naročito za spravljanje poslastica.
Grožće se koristi u ishrani kao desert, salata, užina, začin, dodatak jelima…

Korišćenje:
Najbolje i najbogatije korisnim sastojcima je sveže grožđe, pa se zato ona najviše preporučuje. Grožđe je dobar antioksidans i deluje protiv bakterija i virusa, ali se koristi i u savremenoj farmaciji i kozmetici.

Dejstvo:
Grožđe ima lekovita svostva koja povoljno deluju na neke bolesti i tegobe:

avitaminoza, alergije, Alchajmerova bolest, anemija, angina pektoris, arteroskleroza, bolesti želuca, bolesti zuba, desni, grla i ždrela, bronhitis, prehlada i grip, visok krvni pritisak, gojaznost, gubitak apetita, gubitak koncentracije, zatvor, infektivna oboljenja, infarkt, slabljenje imunološkog sistema, kašalj, kamen u žuči, kožne bolesti (bubuljice), nadutost, neke vrste raka, nervoza, nesanica, očne bolesti, otežano mokrenje i problemi sa bubrezima, povišen nivo holesterola, problemi sa varenjem, problemi sa želucem i jetrom, problemi sa kosom, problemi sa mišićima, problemi sa prostatom, problemi sa nervima, problemi sa krvnim sudovima, problemi sa plućima i disajnim organima, problemi sa polnim organima, problemi sa cirkulacijom, razdražljivost, reumatični procesi, sinuzitis, hronični umor, nestabilna crevna flora, šlog.

Grožđe se koristi u narodu za jačanje krvi, ali povoljno deluje i na: bubrege, jetru, žuč, kožu, prostatu, stomak, creva, srce, krvne sudove i imuni sistem. Pored toga, dokazano je da grožđe u ishrani usporava procese starenja i pomaže organizmu u borbi protiv toksina, virusa i karcinoma.
Vinsko sirće ima velikih prednosti kao začin i dodatak jelima u ishrani. Vinsko sirće se preporučuje za lošu cirkulaciju, gljivične infekcije, kožne bolesti, probleme sa varenjem i usnom dupljom.
Zahvaljujući osobinama grožđa i njegovim sastojcima, svakodnevno konsumiranje, u manjih količnama, crvenog ili crnog vina veoma povoljno deluje na organizam, a naročito na srce i krvne sudove (povišen krvni pritisak). Naravno, vino je veoma korisno ako se pije u umerenim količinama.
Sok od grožđa je veoma hranljiv i lekovit napitak, a naročito povoljno deluje na jetru.

Kukuruz šećerac (Zea mays saccharata) – pripada posebnoj podvrsti kukuruza koju karaktereše veliki sadržaj šećera. Po hranljivoj vrednosti sličan je ostalim žitaricama. 100 g jestivog dela ima 81 kaloriju. Kukuruz šećerac sadrži: proteine (2,89%), šećera (glukoze 1,02%), skroba (15,12%), celuloze (0,49%), mineralne soli (kalcijum, fosfor, gvožđe, kalijum, malo cinka i bakra), vitamine (A, B1, B2, B6, PP, D i E). Posebno je bogat jednostavnim šećerima. Utvrđeno je da kukuruz ima skoro dva puta veće antioksidantno dejstvo od jabuke. Nakon berbe stajanjem brzo gubi na kvalitetu.

Sastav:
Kukuruz sadrži malo kalorija, a dosta korisnih sastojaka potrebnih ljudskom organizmu:

belančevine, beta karoten, biljna vlakna, biljne masti, biljna ulja, bioflavonide, vitamin A, vitamine B1, B5 i B12, vitamin C, vitamin E, vitamin K, gvožđe, etrična ulja, kalijum, kalcijum, magnezijum, mangan, nezasićene masne kiseline, niacin, proteine, saponine, skrob, ugljene hidrate, firulinsku kiselinu, folnu kiselinu, fosfor, celulozu, cink, šećer.

Korišćenje:
Od kukuruznog brašna ili mešavine sa drugim vrstama brašna pripremaju se razne vrste hleba, peciva ili kačamak. Brašno se može koristiti sa klicama i bez klica.
Mlad kukuruz se koristi kuvan ili pečen, a od posebne vrste kukuruza (kokičar) pripremaju se kokice. Kokice su veoma zdrave za jelo, ali pod uslovom da se ne pripremaju sa dosta masnoće, putera i soli, jer onda postaju visokokalorično jelo.
Brašno od kukuruza koristi se tokom cele godine, a mlad kukuruz samo tokom leta, dok se od smrznutog kukuruza mogu pripremati jela i salate u svako doba. Zanimljivo je da se u Meksiku pripremaju razne supe i čorbe od kukuruza. Kuvanjem se kukuruzu povećava antioksidansko dejstvo.
Stručnjaci savetuju kukuruz u kombinaciji sa pasuljem, graškom, boranijom, sočivom ili sojom.
Kukuruzna svilica koristi se za spravljanje tečnosti (čaja), za izlučivanje mokraće i mršavljenje.

Dejstvo:
Kukuruz i pecivo od kukuruznog brašna povoljno utiču na zdravlje kada su u pitanju:

Alchajmerova bolest, anemija, bolovi u mišićima, bronhitis, giht, degenerativne bolesti, depresija, dijabetes, za normalan rast, za poboljšanje koncentracije i pamćenja, impotencija, jačanje nervnog sistema, kod poremećenog metabolizma, katarakta, može se koristiti kao diuretik, neke vrste raka, neplodnost, nervoza, nesanica, održava krvne sudove, osteoporoza, prevencija organa za varenje, problemi sa bešikom i mokraćnim putevima, problemi sa holesterolom, problemi sa krvnm pritiskom i krvnim sudovima, problemi sa radom bubrega, problemi sa nervima (živcima), problemi sa kostima i zubima, protiv peska u mokraćnim kanalima i organima, protiv bolova, protiv gojaznosti, protiv starenja, protiv stresa, problemi u trudnoći, razne infekcija, reuma, reumatatoidni artritis, smanjenje apetita, srčane bolesti, upale pluća i organa za disanje, pospešuje rad želuca i creva, ublažava bol, uganuća i istegnuća, umor, šlog.

Kukuruz je pogodan za ishranu zbog relativno malo kalorija koje sadrži, a ima dosta skroba, biljnih vlakana i drugih korisnih supstanci.